Druidi

E.A. Hornel i George Henry: Druidi. Muzej u Glasgovu.
Izvor fotografije: artuk.org

Magovi Zapada, druidi, bili su sveštenici pojedinih keltskih naroda. Religija druida je prethodila hrišćanstvu u Francuskoj, Britaniji i Irskoj. Misterija koja prekriva poreklo i religiju druida, velika je samo za istoriju i mitologiju, ali ne i za okultiste i ezoterike, rekla je Helena Blavacka.

Ako pogledamo u vremena pre hrišćanstva, vidimo da se u hrišćanstvo utisnulo sve što je postojalo pre njega. Vidimo da su vekovima ranije postojale druidske inicijacije koje su se održavale sve dok hrišćanstvo nije nastupilo. Druidi nisu ništa zapisivali. Iako su bili pismeni, smatrali su da sveta znanja ne treba zapisivati. U istorijskom smislu, grčki i rimski zapisi ih spominju od oko 200. godine pre Hrista do oko 300. godine posle Hrista. Glavni izvor informacija o njima je Julije Cezar, koji je u svom delu „Galski ratovi“ detaljno opisao druide rekavši između ostalog da su igrali važnu ulogu u galskom društvu i da su u bogosluženjima prinosili žrtve i javno i privatno.

 
Čitanje iz Kosmosa
Druidska magija je preživela vekove. Zna se da su druidski sveštenici stojeći u krugu od kamena čitali iz Kosmosa. Informacije im je davalo Sunce. Ezoterijski govoreći, druidski sveštenici su dobijali impulse iz opservacije unutar druidskog kruga. U specifičnim periodima godine koristili su ga tako što su kroz te krugove formirali vezu znanja između neba i čoveka. Čitalo se direktno iz Kosmosa, a slova koja su se oblikovala pred njima su bile reči proizašle iz opažanja o tome kako Sunce deluje na jednu ili drugu građevinu koja se nalazila u blizini.

Druidski sveštenici su razvili posebnu sposobnost opažanja kvaliteta senke. Crveni tonovi u avgustu ili plavi tonovi u novembru davali su različita čitanja. Iskonska druidska mudrost je izvirala iz neke vrste nesvesnog sećanja na elemente Sunca i Meseca iz vremena koja su prethodnila današnjem i tadašnjem Suncu i Mesecu. Znanje im je bilo mnogo intenzivnije nego naša današnja iskustva. Sveštenik je to znanje primao samo na određeno vreme i rasplamsavao ga je u sebi sa manjim intenzitetima svaki dan u podne. Prilikom otkrivanja velikih tajni, sveštenik se izlagao uticajima u tačno određenim periodima godine. Takav period je bio na primer i Ivanjdan, koji je donosio velike talase znanja.

 

William Stiukeley: Britanski druid.
Izvor: theheritagetrust.org

Drevne druidske misterije
Druidske misterije su solarne inicijacije. Naše znanje o prirodi je zemaljskog karaktera. Za razliku od nas, druidi su kroz duhovne impulse Sunca dobijali znanje o prirodi koji je imao mesečev karakter, dobiven kroz solarnu inicijaciju. Obične ljudske misli nisu adekvatne da shvate šta sve može duhovna nauka da istraži. Neposredno duhovno posmatranje nije isto što i spoljašnje posmatranje čulima. Imaginacija u smislu viših znanja je mnogo življa od uobičajnih apstraktnih misli i nije moguće zapisivati ih. Ali je moguće obuzdati ih aktivnim razmišljanjem i opisivati ih u kosmičkim slikama.

Druid je uspevao pravilno da shvati kvalitet Sunca. Sa jedne strane fizičke zrake koji dodiruju naše oči, a sa druge senku i njene različite stepenove, razumevajući pri tom da duhovna suština Sunca živi u različitim nijansama senke. Druid je bio treniran, obučavan, i postepeno je kroz ovu aktivnost dolazio do toga da bude prožet tajnim silama kosmičkog postojanja.

Druid je živeo sa svojom solarnom inicijacijom, bolje rečeno bio je saživljen sa njom i vodio svoje uobičajne zemaljske aktivnosti. Solarna inicijacija omogućava neku vrstu razgovora sa božansko-duhovnim bićima, za razliku od lunarne inicijacije koja omogućava saznanja o tajnama Kosmosa ali ne predstavlja duboku viziju tajni.

 
Druidizam
U današnja vremena postoje mnoge druidske zajednice širom sveta. Druidizam je savremeni duhovni ili religijski pokret koji promoviše negovanje lepih odnosa sa prirodom i božanstvima i duhovima prirode. Teološka verovanja u tim savremenim druidskim grupama su raznolika, neki se izjašnjavaju kao pagani, neki kao hrišćani. Postoje i duhovne prakse kao što su meditacije, molitve ili razni rituali. Nastao iz britanskog romantičarskog pokreta u 18. veku, moderni druidizam nema nikakave direktne veze sa drevnim druidskim sveštenstvom.

 
Doktrina druida
Religijska doktrina druida govori o jednom vrhovnom biću, besmrtnosti duše i ponovnom rođenju. Prema njihovom učenju voda je bila princip svih stvari i postojala je pre Stvaranja u neokaljenoj čistoti. Smatrali su da je vreme samo presretnuti fragment večnosti i da postoji beskonačan niz svetova. Iskazivali su veliko poštovanje prema brojevima, čitali su budućnost iz letova ptica, ljudskih žrtava, talasanja vode.

Druidski sveštenik je govorio sa višeg plana postojanja. Njegove reči, iako jednostavne, izražavale su višu istinu. Ta je istina utonula u dušu onih koji su ga slušali. Ugradilo se u nešto što će se ponovo roditi u novoj inkarnaciji. Zato je drevna misterija druida živa i danas u duhovnim telima nekima od vas, koji ste u stanju da shvatite više istine zato što ste pripremljeni za to.

Helena Hillmorton

Mart 2024

Ova beleška je autorski tekst i ne sme da se prenosi bez dopuštenja autora. Ako želite ovu belešku da upotrebite na bilo koji način, celu ili neki njen deo, molim Vas da me kontaktirate. Hvala. 

E-mail: hnelovankovits@gmail.com

Mitreumi u Starom Rimu

Carole Raddato, Mitrina glava, 2014.
Izvor: tertullian.org

Na putu ka unutrašnjem ostvarenju kosmički poredak treba ostvariti prvo u srcu. Nakon toga iz tog poretka upravljati u praktičnom životu. Unutrašnji put ostvarenja zahteva pročišćavanje osećajne duše, ljudskog dela tela koje prenosi sve percepcije i čulne utiske. Osećajna duša je i sedište svih nagona, impulsa i strasti, zato je razumljivo zašto baš o ovom delu tela treba strogo voditi računa.

Kult boga Mitre služi prevashodno za oblikovanje i čišćenje osećajne duše. Poreklom iz Perzije, rasprostranjen diljem Evrope u doba Starog Rima. Zbog porekla se kaže da je mitraizam perzijski sistem posvećenja, ali tajne kulta su čuvali pre svega Rimljani.

Religija i religijski život u Starom Rimu nije bio onakav kakvim ga učimo u školi. Obrazovni sistem nastoji da pojednostavi stvari i predaje istoriju koja je razumljiva svima, ali je više informativna nego suštinska. U Rimu nije postojao presto bogova, ni hijerarhija među njima, kao ni delokrug za koji bi bio odgovoran određeni bog ili boginja. Rimljani su imali individualne religijske sisteme, svako je gradio svoju religiju prema ličnim unutrašnjim potrebama. Mnoštvo preostalih figurina iz Rimskog doba upravo govori o tome da su stanovnici Rima imali svoja mala božanstva kojima su se klanjali. Religija nije bila javna stvar, u hram se odlazilo individualano i nije se otkrivalo kom se bogu klanjalo.

Boga Mitru su Rimljani poštovali kao solarno božanstvo. Hramovi posvećeni bogu Mitri, mitreumi, nalazili su se ispod rimskih gradova, često u podrumima privatnih kuća. Ritualima su mogli da pristupe samo određeni ljudi, a bili su to, naravno, učenici misterijskih škola. Pristup mitraističkoj zajednici je bio ritualan i svi primljeni su bili obavezni da čuvaju tajne. Uži krugovi mitraističkih zajednica imali su oko dvadesetak članova, a današnji istorijski podaci tvrde da je u procvatu mitraizma samo u gradu Rimu bilo 800 pristalica.
 

Duhovna pozadina mitraizma
Kult boga Mitre gradi se na grupnom jedinstvu zajednice. Posebno jaka veza se gradi sa mrtvima, u skladu sa osnovnim pogledima doba u kom je nastao kult. Zajednica gradi duh grupe, odnosno duh zajednice, koje je nadčulno prisutno i živo. Koren tog duha je u realnosti zajednice. Spoljašnje postojanje toga duha jesu ljudi, određeni broj ljudi koji čine inkarnaciju duha. Da bi se taj duh održavao živim i delotvornim, potrebno je imati posvećenike koji neguju kult.

Mitraistički hram u rimskom podzemlju. Izvor: pinterest

Mitričke misterije smatraju da mrtvi pripadaju današnjici isto kao i živi, i da nije moguće postići ništa ako se oslanja samo na žive. Povezivanje sa dušama mrtvih, posebno sa duhom praoca plemena ili neke zajednice, od ključne je važnosti. Ukoliko se duši praoca otvori mogućnost da pristupi u sadašnjost kroz kapije smrti, ta će duša omogućiti onima koji žive u sadašnjosti da ostvare ciljeve zajednica. Ti ciljevi, naravno, nisu i ne mogu biti sebične prirode, nego isključivo duhovne i u službi duhovnih nauka.

Posvećenje u mitričke misterije ima sedam stepenova. Svaki je posvećen određenoj planeti kroz čije sfere se vodi duša na putu posvećenja. Posebno velika pažnja se posvećuje izgradnji osećajne duše, a nakon što je ona u dovoljnoj meri izgrađena i pročišćena, posvećenik se okreće radu na srcu, na izgradnji najfinijih slojeva saosećanja. Srce postaje organ percepcije, a glava treba da pronikne u to što se događa u srcu odnosno na nivou svesti srca. Posvećenik mitričkih misterija radi na podizanju svesti srca i celo svoje duhovno školovanje posvećuje tome.

Mitraizam je misterijska rimska religija, vekovima izuzetno popularna u Rimu, do dan-danas nepoznata u detalje. Poput ostalih drevnih kultova, služio je tome da se ispita nebo u cilju saznanja šta će se događati na Zemlji. Hramovi su postojali duže cele Evrope, danas se zna za pedesetak postojećih, od kojih se sedam nalazi u Rimu i okolini. Mnogi od njih mogu i da se posećuju. Na prostoru Balkana takođe postoje mitreumi, od kojih je onaj u Jajcu veoma čuven.

Helena Hillmorton

2023